Brzina

 Vozac je duzan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobracaja i drugim saobracajnim uslovima, tako da vozilo moze blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju, pod datim uslovima, moze da predvidi.

   Vozac ne sme da smanji brzinu kretanja vozila do te mere da njegovo vozilo pricinjava smetnju normalnom odvijanju saobracaja , jer spora voznja je isto tako opasna kao i brza voznja.  

 

    Opste ogranicenje brzine u naseljenim mestima jeste 60 km/h, osim ako znakom nije drugacije odredjeno.

       Na putu u naselju gde saobracajno-tehnicki elementi omogucavaju ili ne, saobracajnim znakom  se moze dozvoliti brzina vozila veca ili manja od 60 km/h.

Brzina kretanja motornih vozila na putu, pod normalnim uslovima saobracaja, ne sme da se ogranici saobracajnim znakom ispod 40 km/h.

 Opste ogranicenje najvece dozvoljene brzine u SRB prema vrsti puta.

 Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od:

  •                                    120 kilometara na cas na autoputevima

 

  •                100 km na cas na putevima rezervisanim za saobracaj motornih vozila

 

  •            80 km na cas na ostalim putevima

Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od brzine odredjene saobracajnim znakom postavljenim na putu.

 

Na putevima brzina kretanja ogranicava se za sledeca vozila:

  •           na 80 kilometara na cas – za autobuse i autobuse sa lakom prikolicom kao i za teretna motorna vozila cija najveca dozvoljena masa nije veca od 7.500 kg

 

  •  na 80 kilometara na cas – za motorna vozila koja vuku prikolicu za stanovanje (karavan)

 

  •           na 70 kilometara na cas – za autobuse kada se vrsi organizovani prevoz dece, za zglobne autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila cija je najveca dozvoljena masa veca od 7.500 kg , za teretna motorna vozila sa prikljucnim vozilom, kao i za vozila kojima se vrsi prevoz opasnih materija .

 

  •                na 50 kilometara na cas – za autobuse sa prikljucnim vozilom za prevoz lica, za gradske autobuse, autobuse koji, pored ugradjenih sedista, imaju i odredjena mesta za stajanje i teretna vozila koja u tovarnom sanduku vrse skupni prevoz lica

 

  •          na 40 kilometara na cas za vozila koja vuku neispravno vozilo ( slepovanje )

 

  •         na 30 kilometara na cas – za traktore

 

  •        Za traktore koji vuku prikljucno vozilo kojim se vrsi prevoz lica

 

    Navedena vozila obavezna su da na levoj polovini svoje zadnje strane nose oznaku saobracajnog znaka koji oznacava najvecu dozvoljenu brzinu kojom se ta vozila smeju kretati.

Advertisements
Objavljeno pod Svaštara | Ostavite komentar

Obaveze pešaka u saobraćaju

Pešak  ne sme, po pravilu, da se kreće i zadržava na kolovozu. Ako se pešak kreće po kolovozu, mora to da čini što bliže ivici kolovoza, i to veoma pažljivo i na način koji ne ometa ili ne sprečava saobraćaj vozila.

    Pesak se sme kretati po kolovozu ako ne postoji trotoar ili druga površina pogodna za kretanje pešaka ili ako postoji trotoar a pešaci ga  ne mogu  koristiti iz bilo kog razloga .

  Pesaci su  dužni da se kreću jedan iza drugog ako bezbednost saobraćaja to zahteva , a naročito u slučaju slabe preglednosti puta, smanjene vidljivosti ili jakog saobraćaja vozila .   Ako se kolovozom kreće više organizovanih kolona pešaka odstojanje između pojedinih kolona mora biti najmanje 30 metara. Organizovana kolona pesaka krece se desnom stranom .  

Pešak koji se kreće po kolovozu van naselja dužan je da se kreće uz levu ivicu kolovoza u pravcu kretanja, a može da se kreće i uz desnu ivicu ako je takvo kretanje za njega sigurnije, (nepregledna krivina, usek, odron, provalija, itd.).

 Na putu koji ima trotoar ili drugu površinu određenu za kretanje pešaka, odnosno površinu pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, pešak je dužan da se kreće po tim površinama.

Pešak koji gura  :

  • ručna kolica,
  • bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl,
  • oznaka invalida  lica koja se kreću pomoću pokretnih stolica za nemoćna lica,
  • kao i organizovana kolona pešaka,

 moraju da se kreću uz desnu ivicu kolovoza u pravcu kretanja.

Pešacima nije dozvoljeno kretanje na putevima rezervisanim za saobraćaj motornih vozila i autoputevima.

 Pešak je dužan da preko kolovoza i biciklističke staze ili trake prelazi pažljivo i najkraćim putem, pošto se pre stupanja na kolovoz uveri da to može učiniti na bezbedan način.

  Pešak koji namerava da pređe preko kolovoza na mestu na kome ne postoji obeležen pešački prelaz ne sme da stupi na kolovoz ako time ometa saobraćaj vozila.

  Na putu koji ima obeležene pešačke prelaze ili posebno izgrađene prelaze, odnosno prolaze za pešake, pešak je dužan da se pri prelaženju puta kreće tim prelazima, odnosno prolazima ko oni nisu od njega udaljeni više od 100 m.

Na obeleženom pešačkom prelazu na kome je saobraćaj pešaka regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima za pešake, pešak je dužan da postupa prema tim znakovima.

Na obeleženom pešačkom prelazu na kome saobraćaj nije regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ni znacima koje daje ovlašćeno lice, pešak je dužan da pre stupanja na pešački prelaz obrati pažnju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se približavaju.

Ako je saobraćaj vozila regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima za vozila ili znacima koje daje ovlašćeno lice, pešaci mogu da prelaze preko kolovoza samo dok je datim znakom dozvoljen prelaz preko kolovoza.

Objavljeno pod Svaštara | Ostavite komentar

Obaveze vozača prema pešacima

Ukoliko je saobraćaj na pešačkom prelazu regulisan svetlosnim saobraćajnim znacima ili znakovima policijskog službenika, vozač je dužan da svoje vozilo zaustavi ispred pešačkog prelaza kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoljen prolaz, vozač je dužan da propusti pešaka koji je već stupio na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz dok mu je svetlosnim saobraćajnim znakom ili znakom policijskog službenika prelaz bio dozvoljen.

obaveze vozaca prema pesacima

Ukoliko se pešački prelaz nalazi na ulazu na bočni put, vozač koji skreće na taj put dužan je da skretanje izvrši na bezbedan način i da propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz, a po potrebi, zaustavi svoje vozilo.

propustanje pesaka na pesackom prelazu na ulazu na bocni put

Ukoliko na pešačkom prelazu saobraćaj nije regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova niti znacima policijskih službenika, vozač je dužan da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza i propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz.

neregulisan pesacki prelaz

Vozač koji skreće na bočni put na čijem ulazu ne postoji pešački prelaz dužan je da propusti pešake koji su već stupili ili stupaju na kolovoz !

propustanje pesaka od strane vozila koje skrece na bocni put

Ukoliko su u bilo kojem, od gore navedenih slučajeva, pešaci deca, nemoćna lica,slepe osobe koje se kreću uz upotrebu belog štapa i/ili psa vodiča, osobe sa invaliditetom koje se kreću u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortopedska pomagala, vozač je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti.

Vozač ne sme vozilom da preseca organizovanu kolonu pešaka koja se kreće po kolovozu.

vozilo propusta organizovanu kolonu pesaka

Vozač ne sme vozilom da započne preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavilo ili zaustavlja radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu !

obilazenje zaustavljenog vozila ispred pesackog prelaza

Objavljeno pod Svaštara | Ostavite komentar

Statistika uzroka najcescih saobracajnih nesreca motociklista

Popularno nazvan „Hurtov izveštaj“ je u stvari studija punog naziva „Motorcycle Accident Cause Factors and Identification of Countermeasures” ili prevedeno na na Srpski “Uzroci saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali motoristi i identifikacija protivmera”. Studija je izdana 1981. godine i tada je američkoj javnosti podigla nivo svesti o uzrocima saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali i vozači motocikala ciljajući jednu konkretnu stvar – nedosatak dobre obuke novih i starih vozača. Ovo su najzanimljivije tačke Dr.Hurtovog izveštaja.

Izvjestaj gospodina Hurta

1.   75% saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju i motocikli uključuje i drugo vozilo, uglavnom putnički automobil.
2.   25% ostalih nesreća je svodi na koliziju motocikla sa nekim fiksnim objektom ili dijelom infrastrukture puta.
3.   Tek 3% saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju motociklisti su uzrok kvara motocikla, i u taj procenat najviše ulaze gumi defekti odnosno pucanje gume u vožnji.
4.   U saobraćajnim nesrećama sa jednim učesnikom, greška motocikliste je priisutna u 67% kao odlučujući factor sa tipičnom greškom prejakog kočenja ili loše procene brzine u krivinama i time izletanjima iz putanje.
5.   Loš put je uzrok 2% nesreća, a životinje na putu imaju 1% udela u nesrećama.
6.   U 67% nesreća sa više učesnika, motociklisti je oduzeto pravo prvenstva.
7.   Problem prepoznavanja motoriste na putu je veoma kritičan faktor. Nesreća je ocigledna jer vozaci ne primete motociklistu ili ga primete prekasno da bi mogli da spreče nesreću.
8.   Namerno izazivanje saobraćajne nesreće da bi se oborio motociklista je izuzetno retka, ali ne najčešći slučaj kada motociklista drži levu stranu i biva oboren od strane vozača koji ne vidi motociklistu i naglo skreće ulevo.
10.   Raskrsnice su mesto gde se najčešće dešavaju nesreće, vozači (uključujući i motoriste) često jedni drugima oduzimaju pravo prvenstva i ne poštuju saobraćajnu signalizaciju.
11.    Vremenske prilike ne utiču na 98% saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju motociklisti.
12.   Najviše saobraćanih nesreća u koima učestvuju motociklisti se dešava na kratkim relacijama, do prodavnice, drugara, djevojke i vrlo često su blizu lokacije odakle se kreće.
13.   U 50% slučajeva saobraćajnih nesreća motociklista je „nevidljiv“ za učesnike u saobraćaju zbog nekog objekta ili vozila koje ga „krije“.
14.   Svesnost da je motociklista u saobraćaju je veoma bitan faktor u prevenciji nesreća. Na taj faktor se utiče stalno uključenim svijetlima danju u gradu ili još bolje fluoriscentnim prslucima noću.
15.   U 62% saobraćajnih nesreća nakon kolizije je došlo do prolivanja goriva iz motocikla.
16.   Prosečna brzina pri kolizijama je 50kmh, a samo u 1 slučaju od 1000 brzina je 150kmh. (Ovo je diskutabilno jer je 2010 umnogome različita od 1981 po broju vozila koja mogu da idu brže od statistike)
17.   Tipična saobraćajna nesreća u kojoj je učestvovao motociklista se desila u 45 stepeni vidnog polja motocikliste bez detalja u perifernom vidu.
18.   Prepoznavanje motocikliste je najvažnija stvar za izbegavanje frontalnih udara na motor i vozača.
20.   Kritične godine su od 16 do 24 i te godine su najprisutnije u statistikama saobraćajnih nezgoda gde su učestvovali motociklisti. Motociklisti od 30 do 50 godina nisu krizna grupa. 96% motociklista u nesrećama su muškarci.
25.   Većina motociklista učesnika saobraćajnih nesreća ima manje od 3 godine iskustva u vožnji i vozi motor koji su kupili pre manje d 5 mjeseci. Kros motori su maltene neprisutni u statistikama saobraćajnih nesreća.
26.   Gubitak pažnje kod vozača motocikla je presudni faktor u saobraćajnim nesrećama.
27.   Skoro pola sabraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom kao faktor ima alkohol kod nekog od učesnika nesreće.
28.   Motociklisti pokazuju velike probleme u izbjegavanju objekata prilikom nesreća, countersteering se ne koristi a najčešće se dešavaju prejaka kočenja ili zanošenja.
29.   Tipična saobraćajna nesreća ostavlja 2 sekunde motociklisti da reaguje i izbegne nesreću.
30.   Retko se dešavaju nesreće gde je kriv motociklista koji vozi saputnika.
31.   Čuvajte se vozača koji imaju preko 65 godina.
33.   Boja motora nije presudni faktor kod saobraćajnih nesreća jer je glavna površina koja ima uticaj frontalni deo gde se nalazi najmanje boje.
34.   Motori sa velikim vizirima i dodatnim osvetljenjem su manje prisutni u saobraćajnim nesrećama, ovo povezujemo sa iskusnijim vozačima koji prilagođavaju vozila svojim potrebama.
35.   Modifikacije motora u trkačke varijante su prisutnije u saobraćajnim nesrećama od ostalih motora.
36.   U 98% saobraćajnih nesreća gdje učestvuje, motociklista je povrijeđen. U 45% slučajeva, povrede ne spadaju u „lake“.
38.   Većina povreda je na rukama i nogama, posebno zglobovima.
39.   Kreš barovi ne smanjuju rizik od povreda.
40.   Upotreba čizama, jakni i rukavica smanjuje rizik od lakših povreda.
41.   U 13% nesreća vozaču stradaju muda ili prepone.
42.   Težina povrede raste brzinom kretanja, veličinom motocikla i količinom popijenog alkohola.
43.   U 73% vozač motocikla nije imao zaštitu očiju te se uticaj vjetra i smanjena vidljivost smatra odlučujućim faktorom u tim situacijama.
44.   Smatra se da oko 50% motociklista nosi kacigu ali dve trećine nesreća se dešava motociklistima bez nje.
45.   Kacigu najčešće ne nose neiskusni, neobučeni, mladi vozači  ili vozači na kratkim relacijama i po toplom vremenu.
46.   Najveći broj smrtnih povreda se dešava na grudima i glavi.
47.   Upotreba zaštitne kacige je bitan faktor u smanjivajnu povreda glave.
48.   Ne postoji faktor ograničenog vidnog polja, zvuka ili gubitka pažnje zbog nošenja zaštitne kacige.
49.   Oni koji nose kacige imaju niži nivo povreda od drugih učesnika u nesrećama.
50.   Full Face kacige značajno smanjuju povrede lica.
51.   Ne postoji sumnja da će kaciga povrediti vrat prilikom nesreće, a u onim slučajevima kada je došlo do povrede vrata kaciga je bila odlučujući faktor preživljavanja motocikliste.
52.   66% motociklista u saobraćajnim nesrećama ne nosi kacigu, 53% odgovara da nije mislilo da im se nesreća može desiti a 23% kaže da im je kaciga neudobna ili im je neprijatno da je nose.

Mislite o tome.

Objavljeno pod bezbednost saobraćaja | Ostavite komentar

Nemotorizovan prevoz

U  gradovima postoji opasnost da konstantan rast gustine saobraćaja dovede do ’’tromboze’’, jer izaziva dugoročne probleme u sferi društva, ekonomije i ekologije. U ovom članku vam predstavljam pozitivne strane nemotorizovanog prevoza (šetnja, bicikle, dvotočkaši) na ličnom i društvenom nivou kao i u kontekstu očuvanja životne sredine. Ovakva vrsta saobraćaja zagovara održivi razvoj gradske sredine bilo da ga analiziramo samostalno ili kao deo intermodalnog lanca. Lokalne vlasti, ustanove za obrazovanje, kooperativne i nevladine organizacije treba da budu uključene u popularizovanje nemotorizovanog putovanja. Pored izgradnje infrastrukture, rano obrazovanje je obavezno da bismo kod građanstva razvili kulturu korišćenja nemotorizovanog prevoza.

Za razliku od motorizovanog prevoza, intenzivno korišćenje nemotorizovanog dovodi do dobrobiti:

  • Individualne i društvene – poboljšanje zdravlja i ličnog fizičkog stanja, stimulisanje društvene komunikacije i kohezije, smanjenje  troškova putovanja i nezgoda;
  • Ekonomske – manje parking prostora, smanjenje troškova za održavanje infrastukture, smanjenje gustine saobraćaja u gradovima, kraće vreme putovnja (u nekim slučajevima);
  • Po životnu sredinu – smanjenje zagaženosti vazduha, buke i vibracija.

Uprkos prednostima, nemotorizovan prevoz je često potcenjen u javnosti, zato što se povezuje sa siromaštvom i decom. Nemotorizovan prevoz, mnogo više nego motorizovan,  potkrepljuje društvenu harmonizaciju i inkluziju, umanjuje nesklad i nepravednost (između vozača i putnika, vlasnika jeftinih i skupih automobila, putnika i pešaka), i olakšava mobilnost društveno neprilagođenih pojedinaca i interakciju među ljudima.

Rad na obrazovanju dece i odraslih u sferi saobraćaja je neophodan. Na ovaj način ćemo saobraćajnu kulturu podići na viši nivo i popularizovati nemotorizovan prevoz kao rešenje koje u sebi sadrži opštu dobrobit.

Objavljeno pod bezbednost saobraćaja, Svaštara | Ostavite komentar